Autor sarahkay | 17 Sep, 2009, 12:04
Crvenilo mi preliva obraze...barem u mislima crvenim kao barsun i preplavljuje me sramezljivost, jer sam se osetila gola. Hm...kako je cudno kad osetis da te neko cita, da prodire u svaku tvoju poru dok se ti uporno trudis da sebe sakrijes, a opet toliko zudis da neko udje u tvoj svet i da te dozivi na tvoj nacin. Ne na njegov nacin, NE , jer kako znas da je njegov nacin pravi nacin?!
Postoji li pravi nacin da nas neko dozivi? Neko nama blizak, ali opet neko ko ima svoj svet. Mi delimo nase svetove, ali taman u onoj maloj dozi u kojoj znamo da nismo ugrozeni, u kojoj smo sigurni da su nase tajne strogo cuvane, a nasi strahovi, poroci i zelje iza zatvorenih vrata, sedam zatvorenih vrata!
Pa zamislite sta biva kada ste otkriveni, kada ste goli pred nekim ko nije stranac! Pred strancem je lako, tako lako biti svoj, biti jednostavan, jer on je stranac, nema mesta razmisljanju o osudi... ali cik se usudi da budes svoj kada je neko tvoj sa druge strane, cik mu reci sve sto ti je na dusi! Cik pogledaj u oci i pregrmi svaki pogled koji te ceka...
Ja sam imala srece, jer provaljena sam od coveka koji je tako jednostavno lep i svoj. Provalio me je neko ko nije znao za moju malu cudnu naviku pisanja, lazem znao je u onoj meri u kojoj sam dopustala svima da me vide, ali ovo je bio samo moj kutak.
Sada je taj kutak dobio jos jednu boju, jos jedno mesto koje poklanjam nekome ko je dovoljno prijatelj i dovoljno stranac da razume.
P.S. Da znas da me ovo nece spreciti da sve svoje misli postavim bas ovde, BEZ CENZURE.
Autor sarahkay | 16 Sep, 2009, 10:47
Navike
su gadne. Niste ni svesni kad ujutru ugazite u jednu i skroz se sjbete.
Ne razumem! Jbm ti facebook *(u daljem tekstu fb, to sam naucila po
silnim knjizurinama,koje sam procitala ocito badava...)! Svako jutro
otvorim da vidim sta je ko pisao, lajkovao i ostale zjbancije (uci u
restoran, dati radnicima posao...koji sam ja debil!) Zasto bi ovo jutro
bilo izuzetak, posebno sto sam ustala nasabajle (razume li iko ovu
rec?)! Elem, prolazim misem po highlights-u i bum, bum, bum, pravo u
mozak... kakvo srce, nema tu mesta za debile kao sto je on! Njegova
nova profil slika sa ponovnog letovanja ove godine ( 2x sa mamom i
tatom) i naravno komentari, koji su njemu hrana za ego, a medju njima
njegova devojka, sa komentarom "sad je samo MOJ" i naravno njegov
odgovor "samo tvoj sreco!" Sve bi to bilo lepo da on nije prakticno od
prekjuce sa njom i da nije samnom bio godinu dana! Naprasno se
zaljubio! Da da znam, ja sam kucka, a ona je fino dete iz Vojvodine
koje ima tricavih 19godinica, mogu da joj budem mama sa svojih 29godina.
Da
stvar bude bolja, ona mi deluje kao simpaticno cheljade koje ce tu da
se proseta i verovatno ce ga ostaviti ili mozda i nece, to je sve
nebitno, bitno je to sto je meni muka od njega i njegovih pozerskih
prica, isfoliranog stava o zivotu i laznih principa o svemu... Ma
nemoj, zaljubio si se??? Zasto onda meni pustas poruke, zasto i dalje
pokusavas da egzistiras u mom zivotu!!! Zato sto sam i ja isfolirana
glupaca koja trpi preko 100 kvazi prijatelja, jer zamislite kako bi to
izgledalo da nekog obrisem, posebno nekog za koga se za ko je bio....
Dodje mi samu sebe da obrisem!!!
Prsla sam... docicu opet... cak nisam ni besna, vec mi je samo muka od njega!
Autor sarahkay | 16 Sep, 2009, 10:40
Nista
mi vise nije jasno...ljudi, pojmovi, stanja i zbivanja... Osecam se kao
devocica koja je sirom otvorena za sve sto upliva u njenu stvarnost i
kao zena koja je grcevito zatvorena za svaku misao koja je sukobljena
sa njenom mastom. I kako onda biti normalan? Kako biti svoj u vremenu
koje zahteva od tebe da budes svaciji? Kako se postaviti sa ljudima,
dogadjajima i uplivima najrazlicitijih emocija koje su ti do juce bile
strane? Poslednje pitanje, zasto se teram na to?
Misao
o ljudima koji su moja stvarnost, proslost, sadasnjost i buducnost,
postala je teret. Ne znam kada, u kom trenutku sam postala tako povrsno
otvorena, a tako sustinski zatvorena za sve sto se oko mene dogadja.
Kada sam postala ravnodusna? Ne secam se tog trenutka vremena, ali zato
pamtim svaki trenutak posle njega. Trenutak u kome osecam visak
prijatelja, jer ih je tako malo pravih... trenutak u kome ne zelim da
slusam price i pricanja, jer je svaka rec izgovorena i precutena
laz... trenutak u kome shvatam da je sve izreceno dvosmisleno....pa i
ovo moje zrno pameti svakim danom protivreci sebi.
Pa
molim sve koji me budu citali da mi ne uzimaju za zlo, ako budem jetka,
surova, pa slatka i pitka, jer sam ja samo obicno izgubljeno dete u
telu devojke koja se bori za opstanak.
Autor sarahkay | 15 Sep, 2009, 19:06
Pocelo je nocas...ili bolje receno pocelo je od moje 12.godine, ono sto zene nazivaju Ciklus, a muskarci stanje ludila!
Divan tekst za pocetak, ali pocelo je i ja tu ne mogu nista, sem da pisem, a u ovim danima nisam ni za sta sem za pisanje, a mozda ni za to nisam, ali barem nikom ne smetam, preformulisacu, barem mi niko ne smeta!!
Jesam, u ovim danima sam neuroticarka bez portfelja, devojka koju vodi nagon za raznovrsnim stvarima, a najvise za psovanjem, spavanjem i vodom.
Priznajem, ne volim ni sebe ni druge ova tri dana, posebno druge, a najvise me nerviraju reklame "za one dane", posto verovatno imamo i ove dane a da toga nismo svesne! A poruke su jos decidnije, Uzivajte u tim danima, jer ste inace nesnosne kucke... da mi je znati ko smislja te krilatice!
Dobro je Saro, mnogo uzvicnika...
Pa dobro sam dosla, jer cesto cu ovde svracati
