Otisci po ulici

Dugo nismo pricali. Dugo se nismo videli. Ne prizivam te, iako nisam zelela da odes iz mojih snova.

Volim kada smo zajedno, kada provodimo noci, kao sto smo nekada dane.

Koliko je proslo od kako si otisao iz nase kuce? 13 i po godina, je l’ tako?

Nedostajes mi, nasi dani, nase vreme. Koliko sam samo bila srecna uz tebe.

Danas srecu stvaram sama sa sobom. Tesko mi je. Nemam inspiracije. Glumim u nadi da cu se jednom uziveti u ulogu srecne zene.

Znam, mnogo je razloga za radost, samo je malo onih sa kojima zelim da je delim. Malo je onih uz koje mi je toplo. Ti si bio moje Sunce, moj oslonac i podrska.

Znam da ti je bolje tamo gde jesi danas, jer ovde nema ionako mesta za ljude slicne nama. Sebicna sam kada ti trazim da se ne odvajas od mene, jer nisam jos uvek spremna da te pustim. Potrebna mi je tvoja snaga, jer je meni ponestaje, tvoja vera, jer gubim tlo pod nogama, tvoja ljubav, jer jedino uz nju vredi iznova ustajati i boriti se.

Ti si video smisao u svemu, uz tebe sve sto jesam ima opravdanje.  Ja nemam nista drugo da ti ponudim osim svojih snova i bezrezervne ljubavi. Meni nema izlaza ako mi se opet ne vratis,

Mom srcu je potrebno da zna da svu ljubav koju ti pruza osecas. Ne idi opet od mene. Cekacu te veceras da se vratis zauvek.

 

Ljubi te i grli, zauvek

Tvoja cerka