Otisci po ulici

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE

Podsvest se igra u mojim snovima, pravi mi razlicite projekcije u glavi, sara misli ljudima koje zelim da sam davno zaboravila.

Podsvest je proslost u snu.

Dodje da se zabavi, uzme malo od sna, pa i od sledeceg dana. Dodje da mi dotakne srce i podseti na nesto sto sam nekada nekome zelela da darujem. Uzme mi trenutak samo da bi pokazala da ono sto ja pokusavam da zatrpam zivi svoj zivot van moje snage i svesti.

 

Mozda jesu drugi u pravu kada mi kazu da mnogo cemu pridajem veliki znacaj. Mozda sam ja jedna u million koja ne ume da se izbavi iz sopstvene iluzije. A mozda, samo jedno malo mozda… je sve to posledica moje duse koja zivi zarobljena u snu. Moguce je da samu sebe lazem, naravno da je moguce. Mada, nije li izvesno postojanje jos jednog sveta izvan nase svesti. Nije li moja dusa samo astralna projekcija mene u snu.

Zar nase zelje nisu dovoljno jake da nas odvedu bilo kuda? Kako da znamo da ono cemu ne vidimo oblik ne postoji?!

 

Nicim izazvani snovi. Nicim prizvana bica. Dobro, proslost jeste prisutna u svakom dahu moga postojanja. Slazem se, ali… zar nije buducnost sastavni deo osobe kao i proslost. Zar nisu zelje koje nesvesno/podsvesno projektujemo na svemir sastavni deo nas?! Naravno da sanjamo i buducnost?!

Samo kada postajemo svesni toga? Koliko je coveku potrebno da shvati da bi mozda proslost umela da stopi deo sebe u buducnost ili je to zaista toliko izvesno da je izlisno zapoceti tu temu.

Mozda je citava sudbina satkana u recenici da je buducnost upravo ono sto je proslost ostavila za sobom.

Mozda je u tome mudrost.

Ako je tako onda moj pokusaj da proslost pokopam ujedno znaci da potkopavam sopstveno tlo pod nogama. Ironija,hm?!

Koliko je moguce ziveti u nadi da jedna vrata zatvoris zauvek? Koliko se treba truditi oko zaborava?

Mozda je pametnije uloziti svu energiju da se nova, ista takva vrata ne otvore?  Mozda je ipak potrebno da je proslost uvek tu, kao podsecanje, da se nikad ne zaboravi!!?

Samo kako podneti pritisak sopstvenih gresaka? Kako gledati u snu nesto sto vise biti nece?  Kako ustati ujutru iz tog kreveta i ziveti kao da je sve zagladjeno?!!

Kako biti bolji covek, ako ne ocistis sve sto te zagadjuje? Zar nije bolje iseci inficirano mesto i pustiti da vreme zaleci ranu…aha, pretpostavimo da upravo to i radim, ali ostaje oziljak na mestu gde je nekada bio neko. Oziljak kao symbol svake pogresne ocene ili svake prave ocene za pogresnog coveka.

Kako ukloniti oziljak? Kako poceti iznova, ali zaista biti nov, cist i neukaljan! Kako sakriti svoju proslost od svoje buducnosti? Kako izaci na svetlost i Sunce, kad si pun znakova, kad si hodajuci putokaz do sopstvenog srca!

Ima li za oziljke eliksir, ima li leka za blistavu buducnost? Mozda… ako jednom usnim san pun ljubavi…ako silno zelim da mi svaka noc bude put za cisto sveze jutro, ako uspem da od podsvesti napravim saveznika… ako mi buducnost postane jedino sto cu pamtiti ujutru… Onda sam se rodila.

 

 

 

 

Navike su gadne. Niste ni svesni kad ujutru ugazite u jednu i skroz se sjbete. Ne razumem! Jbm ti facebook *(u daljem tekstu fb, to sam naucila po silnim knjizurinama,koje sam procitala ocito badava...)! Svako jutro otvorim da vidim sta je ko pisao, lajkovao i ostale zjbancije (uci u restoran, dati radnicima posao...koji sam ja debil!) Zasto bi ovo jutro bilo izuzetak, posebno sto sam ustala nasabajle (razume li iko ovu rec?)! Elem, prolazim misem po highlights-u i bum, bum, bum, pravo u mozak... kakvo srce, nema tu mesta za debile kao sto je on! Njegova nova profil slika sa ponovnog letovanja ove godine    ( 2x sa mamom i tatom) i naravno komentari, koji su njemu hrana za ego, a medju njima njegova devojka, sa komentarom "sad je samo MOJ" i naravno njegov odgovor "samo tvoj sreco!" Sve bi to bilo lepo da on nije prakticno od prekjuce sa njom i da nije samnom bio godinu dana! Naprasno se zaljubio! Da da znam, ja sam kucka, a ona je fino dete iz Vojvodine koje ima tricavih 19godinica, mogu da joj budem mama sa svojih 29godina.

Da stvar bude bolja, ona mi deluje kao simpaticno cheljade koje ce tu da se proseta i verovatno ce ga ostaviti ili mozda i nece, to je sve nebitno, bitno je to sto je meni muka od njega i njegovih pozerskih prica, isfoliranog stava o zivotu i laznih principa o svemu... Ma nemoj, zaljubio si se??? Zasto onda meni pustas poruke, zasto i dalje pokusavas da egzistiras u mom zivotu!!! Zato sto sam i ja isfolirana glupaca koja trpi preko 100 kvazi prijatelja, jer zamislite kako bi to izgledalo da nekog obrisem, posebno nekog za koga se za ko je bio.... Dodje mi samu sebe da obrisem!!! 

Prsla sam... docicu opet... cak nisam ni besna, vec mi je samo muka od njega!