Otisci po ulici

Dugo nismo pricali. Dugo se nismo videli. Ne prizivam te, iako nisam zelela da odes iz mojih snova.

Volim kada smo zajedno, kada provodimo noci, kao sto smo nekada dane.

Koliko je proslo od kako si otisao iz nase kuce? 13 i po godina, je l’ tako?

Nedostajes mi, nasi dani, nase vreme. Koliko sam samo bila srecna uz tebe.

Danas srecu stvaram sama sa sobom. Tesko mi je. Nemam inspiracije. Glumim u nadi da cu se jednom uziveti u ulogu srecne zene.

Znam, mnogo je razloga za radost, samo je malo onih sa kojima zelim da je delim. Malo je onih uz koje mi je toplo. Ti si bio moje Sunce, moj oslonac i podrska.

Znam da ti je bolje tamo gde jesi danas, jer ovde nema ionako mesta za ljude slicne nama. Sebicna sam kada ti trazim da se ne odvajas od mene, jer nisam jos uvek spremna da te pustim. Potrebna mi je tvoja snaga, jer je meni ponestaje, tvoja vera, jer gubim tlo pod nogama, tvoja ljubav, jer jedino uz nju vredi iznova ustajati i boriti se.

Ti si video smisao u svemu, uz tebe sve sto jesam ima opravdanje.  Ja nemam nista drugo da ti ponudim osim svojih snova i bezrezervne ljubavi. Meni nema izlaza ako mi se opet ne vratis,

Mom srcu je potrebno da zna da svu ljubav koju ti pruza osecas. Ne idi opet od mene. Cekacu te veceras da se vratis zauvek.

Ljubi te i grli, zauvek

Tvoja cerka

Sanjala sam uzasan san...lezim, budna, a kao da nisam, gledam samu sebe u tom snu. Cupam sebi deo umnjaka...lomi se, krvari...pokusavam da ispljunem...ne mogu, ima jos... opet puna usta truleza, kostiju, miris krvi me budi...ja ustajem, gledam se u ogledalu, zubi losi, retki, sitni...

Sta im se desilo? Zasto mi se ovo desava? Moji zubi su lepi, beli, zdravi!!! Kako je moguce da mi se sve ovo desi preko noci!!!

Budi se... probudi se... kasnis... budi se, budi se, budi se... Glas moje majke, glas koji toliko volim da slusam, ovaj put ne razaznajem bunovna... skacem! "Gde ces?" pita me. "Polako, vrat ces slomiti!" ide za mnom, vrti mi se oko ose, kao macka oko nogu. "Moji zubi!" placnim glasom pokusavam da joj objasnim. "Boli te zub?" "Neeee, grozni su...videla sam u snu!" placem.

"Smiri se...sta si tacno videla, opisi mi sve polako, samo se smiri."

"Izvadila sam deo zuba, umnjaka! Sama sebi! Mama, sta ako se opet nesto lose desi, znas kako se ja plasim svojih snova!"

"Nista se nece lose desiti, ne brini, cucemo neku vest to je sve...jeste da ce biti losa vest, ali nije niko blizak nama...cak i da jeste, zivimo sa smrcu, ne brini, nemoj da se plasis, sta god da se desi upamti da si jaca nego sto mislis da jesi."

Juce ujutru sam dobila vest da je otac mog druga na samrti. Potreslo me je. Smirilo me je. Kontradiktorno ili nije?

Sebicna sam, znam. Nikome ne zelim lose, ali ne mogu, ne umem da gledam vise u crno. Znam da ce biti toga jos, ali od oceve smrti, od mog prividjenja iste,ne umem da slusam lose vesti, ne zelim da prisustvujem, pobegla bih iz same sebe, da umem, da mogu, da smem.

Sve podnosim, sem snova. Snovi mi govore sve. Snovi su mi zivi, jasni i jaki ili ih ja ozivim u strahu?! Zelim, silno zelim da manem rukom i da ih razvejem...uspevam nekad, jaka sam, osim kad me uhvati jako, taj strah od samoce...

Sama sam sa majkom i ona mi je sve,jer sve sto je ostalo zivi s njom i u njoj. Svaku mi uspomenu probudi i ozivi, svaki moj bol odnesu ta njena nedra...

Ne, nisam ja vise mala, ali volim da legnem do nje i da se sklupcam toliko da bih mogla da udjem u nju i da me nema, da me upije i ponese sobom gde god da jeste, jer ona je sav moj svet.

Znam da ce mnogi pomisliti da sam previse vezana... jesam,ali to je prosto tako lako sa njom. Ona je kao Sunce, svako ko je pored nje ima potrebu tu da ostane, ne ide mu se, jer tako prija, tako je toplo. Tako mekano kao barsun i jako kao celik,tako sigurno i bezrezervno srce. Tako samo ume da voli Majka, pa onda neka mi neko kaze koje to stvorenje na ovome svetu moze da odoli cistom i jasnom plamenu ljubavi majke, moze da odmeri koliko je to dovoljno i koja je to granica odnosa sa njom. Koje su to nauke? Koji to svet kaze sta je to patoloska veza? Koji su to saveti?

Danas nas uce kako treba da postavimo jasne granice i barijere ljubavi. Danas je zlostavljanje kada majka drzi u krilu svoje cedo. Danas je slika ljubavi trula i totalno out, jer si skroz mentalno poremecen kad ljubavi siris ruke. Druge vrednosti danas imaju primat. Druge se price pricaju. Drugo je vreme doslo. Vreme sramote i sakrivanja cistih emocija.

Mozda je to i bolje, mozda je preko neophodno da se sakrije sve sto ima sjaj, jer mogu tudji pogledi, tudji postupci i reci uprljati sve ono sto nam daje snagu. Mozemo posumnjati, iako tvrdimo da smo jaki. I zato sakrivajte se ljudi, sakrivajte ljubav, jer je ljubav kao zlato, ukradu je lopovi i prodaju bud zasta. Uzmu i ostave vam prazne ruke. Sakrijte sve sto volite, jer ljudi su zli, zatrovace vam um i srce i svaku nadu ce pokusati da vam uzmu, ako niste dovoljno jaki.

Jeste li? Ako jeste, pa stanite u odbranu svemu sto volite, ne savijajte se pred farisejima, ne stidite se najvece zrtve i ljubavi koju dajete i primate. Ne dajte na sebe, jer sve sto volite to ste VI.

 (Dalje)

Oprostite, koliko danas kosta jedna pametna recenica u Srbiji? Dobro, bicu skromnija, ali molim Vas, zar trazim puno, moze li bar da se kupi jedna prosecna recenica, samo, ponizno Vas molim bez nafilovanih gluposti u njoj. Ne mora biti pametna, ali zar moram uvek slusati gluposti oko sebe. Imajte milosti, USI mi krvare od besmisla. Ne, u pravu ste, nije to besmisao, to je odsustvo zdrave logike, pomesan sa brzopletoscu i bezobrazlukom. Ah, da, glupost je sustinski dodatak toj mesavini.

Naravno da znam i naravno da razumem to sto zelite da mi kazete. Ispadam gorda i arogantna i ne postujem razlicitost, ali... Kazete nema ali! U pravu ste, postujem Vas rezon, samo ne mogu, ne umem da obuzdam svoju jezicinu i svoju potrebu da ispravim druge.  Ne. Da, znam. Tacno je da ja nemam dovoljno pameti za sve ljude kojima fali, ali eto ja bih da kupim malo iste, darovacu im, necu preprodati, a necu ni zadrzati. Ako ne moze pamet, mogu li da cute o onome sto ne znaju. Ne moze ni to,hm... Ja da se menjam. Ja bih znate, ali to je tako tesko danas! Imam puno obaveza, ne stignem ni peskir da promenim ponekad, a kamoli mane... Da se uzdrzavam? Pa dajte, sad ste pomalo smesni! OH! De izvinite, nisam mislila da budem arogantna, ali jesam ponekad.

Pa sta cu sad? Ja sam mislila da cete mi pomoci, ipak Vi imate sve odgovore. Nema greske prirode? Vi se salite opet sa mnom! Da menjam sebe i da pustim da ostalo ucini energija. Da, pa to sam znala i sama. Hm... Nema boljeg odgovora? Da. Sve je tako jednostavno. Dobro. Zbog ovoga necu biti kaznjena kad se probudim? Necu! OOOO hvala. Hocu, obecavam da cu svakim danom da se trudim da ne popravljam druge, vec sebe! Mogu da Vas pitam jos nesto? Ne? Dobro onda u drugom snu. Dogovoreno. I da znate, Vi ste mi omiljeni od sve petorice! Samo ste Vi? Znaci kako Vas zovu, to Vam ne smeta? Da Vam ne persiram? Dobro. Ja cu onda da te zovem Ljubav. Hvala ti, Ljubavi jedina... i cuvaj nas od nas samih ...a ja sad odoh da se probudim sa osmehom!