Otisci po ulici

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE

Zao mi je sto sam ti rekla sve sto sam mislila, jer nista time nisam postigla… ti si takav kakav jesi, a cinjenica da imas toliko godina samo potvrdjuje to da ne shvatas da si emotivno defektan.

Ti si se pokazao od starta u pravom svetlu, ja sam pogresila. Silno sam zelela da verujem da je nemoguce da si upravo onakav kakvim te opisuju.

Nisam htela da verujem da si iskren u svojim postupcima, recima I delima. Zamisli da postoji zaista takav neko I da bas ja naletim na takvog, nemoguce. Moja vera u ljude mi je branila da verujem u svoj osecaj, u znakove, pa cak sam prenebregla I astroloske simbole koji su mi od starta govorili da nisi onakav kakvog sam te nacrtala. Ti si glavni junak, (nije prava rec za tebe, ali dobro) iz Paklenih pomorandzi, mada vise mi se dopadala misao da licis  na Caligulu, on je bio surov,ali imao je stav.

Jedno pitanje, kako je moguce da pljunes tako po sebi? Ne treba da mi odgovaras, ali kako je moguce da TI, koji imas na sve odgovor I ti koji si tako jak na recima, koji znas ili mislis da znas na kojoj su strani posteni I dobri, koga treba zatvoriti, a koga ubiti, kako ne znas da budes dostojanstven? Kako je moguce da neko koga si pustio u svoj svet,u svoj dom, kome si pricao sve I svasta, ko je brinuo o tebi, kako taj neko ne zasluzuje obrazlozenje, sebe radi. Svoje savesti radi! Moras imati savest ili sam opet pogresila dajuci ti ljudski oblik.

Kako se ne plasis? Zar ne verujes u ono sve se vraca sve se placa?! Ili mozda mislis da cinjenica sto te je zena ostavila opravdava tvoje postupke…?!

Ne brini za mene, to sam ti rekla I one noci, ja sam prezivela I moram ti priznati da sam srecna jer ti si me nesvesno I ne zeleci to, spasio. I zato ti oprastam tvoju surovost I gordost, jer ja nemam dva srca, jedno da mrzi a drugo da voli, ovo jedno moze samo da voli I da se nada. Ja cu se moliti za tebe I za to da ostanes u toj svojoj iluziji, jer ipak gde ces I s kim ces takav, kakav jesi.

Ljubav se ne kupuje, a ja bih ti je kupila, jer boli me sto sam bila sa nekim ko je toliko povrsan I ko je spreman da trampi svoj nagon za necije iskrene emocije,pa  ti zelim za rodjendan da naucis da volis. Da naucis da pustis ljude u svoj zivot, jer si onoliko vredan koliko te drugi ljudi vole.  Na kraju zelim ti da verujes, jer ces se jedino tako spasiti te gorcine, jer ces jedino tako spasiti sebe. Voli onoliko strasno koliko mrzis Partizan I sve ce se srediti, jednom.

Trudicu se da te nikad I nigde ne sretnem, a ti ako me vidis negde pravi se da me ne poznajes, jer me ni ne poznajes,a ja te necu pominjati po zlu, a po dobru nemam sta da kazem.

Toliko. Svako dobro I cuvaj se.

 

Dugo nismo pricali. Dugo se nismo videli. Ne prizivam te, iako nisam zelela da odes iz mojih snova.

Volim kada smo zajedno, kada provodimo noci, kao sto smo nekada dane.

Koliko je proslo od kako si otisao iz nase kuce? 13 i po godina, je l’ tako?

Nedostajes mi, nasi dani, nase vreme. Koliko sam samo bila srecna uz tebe.

Danas srecu stvaram sama sa sobom. Tesko mi je. Nemam inspiracije. Glumim u nadi da cu se jednom uziveti u ulogu srecne zene.

Znam, mnogo je razloga za radost, samo je malo onih sa kojima zelim da je delim. Malo je onih uz koje mi je toplo. Ti si bio moje Sunce, moj oslonac i podrska.

Znam da ti je bolje tamo gde jesi danas, jer ovde nema ionako mesta za ljude slicne nama. Sebicna sam kada ti trazim da se ne odvajas od mene, jer nisam jos uvek spremna da te pustim. Potrebna mi je tvoja snaga, jer je meni ponestaje, tvoja vera, jer gubim tlo pod nogama, tvoja ljubav, jer jedino uz nju vredi iznova ustajati i boriti se.

Ti si video smisao u svemu, uz tebe sve sto jesam ima opravdanje.  Ja nemam nista drugo da ti ponudim osim svojih snova i bezrezervne ljubavi. Meni nema izlaza ako mi se opet ne vratis,

Mom srcu je potrebno da zna da svu ljubav koju ti pruza osecas. Ne idi opet od mene. Cekacu te veceras da se vratis zauvek.

 

Ljubi te i grli, zauvek

Tvoja cerka

 

Tesko je priznati sebi, a pogotovo drugima, koliko smo zaista sami na ovome svetu. Imam drugare i drugarice, ali i dalje mislim da ih imam vise nego sto ih imam. Velika ocekivanja? Velike reci?

Jednom sam gledala decaka i devojcicu na plazi, gradili su dvorac od peska. Bio je tako lep, a oni su bili tako srecni kad su ga sagradili. Nije prosao tren, a vec ga je ogromni talas srusio! Sta sam ocekivala? Ocekivala sam da ce se deca rasplakati, ali na moje iznenadjenje oni su se uhvatili za ruke i otrcali niz obalu da sagrade novu kulu. 

Eto kako je lako kada imate nekoga da uhvatite za ruku... kako je jednostavno poceti sve ispocetka. 

Ja jesam srecna, jer nisam sama, ali opet... dodju mi u misli neki ljudi koje sam kvalifikovala kao prijatelje. Jesam li pogresila? Ne znam ni sama. Nekad mi se cini da je veci greh da svrstam sve u prijatelje, jer izjednaciti pravog sa kvazi, pa zar nije grehota? I ta prijateljstva su tako krhka bica. Nikad ne znam da li ih negujem kako treba, mozda gresim? Kako znati? Ima li tu taktike, da li svakoga moramo da osvajamo, da glumimo, taktiziramo ili je najbolja politika ona koju svi u teoriji zagovaramo-Budi ono sto jesi. Znam li vise ko sam? Kako se u svetu lazi, prevare i samoljublja moze iko izdici kao primer drugima i da li u svakom slucaju treba ostati dosledan sebi ili ici i menjati se sa strujama? Mozda razgovorom? Uf, koliko sam samo razgovarala, slusala, pokusavala i mislim da se razgovorom nista ne postize. Strpljenjem, da! Strpljen spasen, istina. Strpljivo cu sacekati da vreme pokaze sve o svakome, a svi smo svedoci da se na kraju uvek slicni stope...pa jedino sto mi preostaje jeste da verujem.

Jednom cemo svi skinuti maske.